Историјат  

 

Први облици будућих домских активности почињу у вихору Првог светског рата, када се 1915. године у Ужицу јавља први вид организоване заштите и помоћи деци ратној сирочади, која судошла из Босне.
У сећањима и записима остало је да је тих година било много сиротиње, јер је рат однео сваког четвртог становника Србије, многе породице и домови су разрушени, хране није било довољно... Од добровољних прилога припремала се храна у казанима.
У организовању помоћи сиротињи и ратној сирочади нарочито је била активна Бабет Ускоковић, супруга
песника Милутина Ускоковића.
У ове активности енглеска војска укључила је своје болничарке добровољке, а две су остале у Ужицу и у старој згради на Вашаришту, некада беговој влачари чији је кров био порушен, направиле први дом за велики број деце.
Зграда је колико-толико доведена у ред, простор око зграде је очишћен и заграђен бодљикавом жицом.
Нико непозван није могао ући у Дом јер се на вратима дежурало. Уведена је и основна медицинска заштита, а помоћ у лековима, одећи и обући стизала је од савезника. И грађани су, упркос немаштини, доносили добровољне прилоге да помогну децу, коју су сматрали својом.
Дом се тада звао Орфелинат Црвеног крста Велике Британије, који је давао новац за издржавање деце.
Васпитачице из Енглеске у Дому су биле све до 1924. године. А 1928. године подигнута је, као задужбина, нова зграда Орфелината, у којој ће Дом, уз повремено коришћење и других простора у граду, остати све до изградње новезграде 1982. године.
Од 1968. године Дом носи име Петра Радовановића, бившег штићеника Дома, партизанског борца који је погинуо 29. јуна 1942. године у Босни.